Глобализација у међународним односима презентация

и глобализација- појмовно разграничење
IV Димензије глобализације
V Историјат глобализације
VI Литература

енглеског језика 1961. године” (Dirk Messner)
“У енглеском језику се придев “global” користи да означи “цео свет” од краја XIX века (пре тога реч је углавном означавала сферу (spherical). Термин “globalize” и “globalism” били су уведени у употребу у мало познатој књизи Рајсера и Дејвиса из 1944. Именица “глобализација” први пут је ушла у речник 1961. године- Webster’ s Third New International Dictionary of the English Language (Jaan Aart Scholte)

цео свет (Oxford Advanced Learner’s Dictionary)
Глобално као супротност локалном, националном, регионалном
Глобализација као “УСВЕТЊАВАЊЕ”

термин је веома непрецизан и може се врло лако идеологизирати. Ово су неке од, по нама, најважнијих дефиниција овог појма:

који су државоцентрични по својим особинама, бивају ослабљени у односу на структуре односа између различитих актера који делују у контексту који је истински глобалан пре него само међународни.” (Penguin Dictionary of International Relations)

(Joseph Stiglitz)
“Глобализација је ширење капитализма слободног тржишта практично на све земље света.” (Thomas L. Friedman)

догађаји из једног дела света све више и више имају утицаја на народе и друштва далеко одатле.” (Steve Smith and John Baylis)

гледано може се разликовати најмање 5 општих употреба термина глобализација:
1) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА- подразумева интензивирање прекодржавних интеракција и међузависности између друштава
2) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО УНИВЕРЗАЛИЗАЦИЈА- подразумева слабљење и уклањање контроле над тржиштима
3) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО УНИВЕРЗАЛИЗАЦИЈА- подразумева ширење одређених вредности широм света
4) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ВЕСТЕРНИЗАЦИЈА- подразумева превласт Запада и особито САД-а (американизација) у светским пословима
5) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ДЕТЕРИТОРИЈАЛИЗАЦИЈА- подразумева претпоставку да географија и простор уопште губе на значају у светској поолитици (Jaan Aart Scholte)

и подебљавање мрежа спајаља- околинских, друштвених, као и економских... МИ ЖИВИМО У ДЕЛИМИЧНО ГЛОБАЛИЗОВАНОМ СВЕТУ.” (Robert O. Keohane)

пролазни тренд. То је један МЕЂУНАРОДНИ СИСТЕМ- доминантни међународни систем који је заменио систем хладног рата после пада Берлинског зида... Ми смо сада у новом међународном систему глобализације.” (Thomas L. Friedman)

свега са свим другим. Комплетнија дефиниција је да је глобализација интерграција тржишта, финансија и технологије на начин који скупља свет од величине “средње” до величине “мало.” Глобализација омогућава савком од нас, без обзира где живимо, да досегне свет ДАЉЕ, БРЖЕ, ДУБЉЕ И ЈЕФТИНИЈЕ него икада пре и допушта свету да до сваког од нас допре ДАЉЕ, БРЖЕ, ДУБЉЕ И ЈЕФТИНИЈЕ него икада раније.” (Thomas L. Friedman)

ствари, глобализацију прати растући јаз између богатих и сиромашних. Она не подразумева ни хомогенизацију ни правичност.” (Joseph S. Nye, Jr.)

и ствари
Међузависност упућује на ситуације које карактерише узајамна зависност између земаља или између различитих актера у различитим земљама
Глобализам је СТАЊЕ света које укључује мрежу међузависности на мултиконтиненталним растојањима... Дакле, глобализам је врста међузависности али са два специфична обележје. Прво, глобализам се односи на мреже веза између актера (вишеструки не појединачни спојеви- ек. Или војна међузависност, а глобализам је шири); друго, да би се нека мрежа односа међу актерима сматрала “глобалном”, она мора да укључује међуконтинентална растојања између њих, а не регионалне мреже. (Велика Британија и Аустралија- глобализам, САД и канада- међузависност) - (Joseph S. Nye, Jr.)

нешто увећава, да нешто постаје веће од нечег претходног
Глобализам је феномен са старим коренима а глобализација је ПРОЦЕС увећања глобализма сада и у прошлости
Глобализација је процес којим глобализам постаје ГУШЋИ- (Thin and Thick globalization)
Глобализација и деглобализација (Joseph S. Nye, Jr.)

глобализација и светска економија једно и исто. Али други облици глобализације такође имају значајан утицај на наш свакодневни живот.” (Joseph S. Nye, Jr.)

глобализација (economy)

великим раздаљинама, који утуичу на људско здравље и балгостање
(различите епидемије- богиње, куга, сида; ширење флоре и фауне широм света; климатске промене; озонска рупа)

сила или претња употребом силе”
Рат као најбољи пример- Хладни рат особито
Тероризам и хуманитарне интервенције као модерни облици

нпр. Миграције
Ширеље идеја- нпр. Религије
Политичка глобализација је врста друштвене глобализације. Она подразумева ширење уставних аранжмана, рецимо увећање броја демократија у свету и развој међународнох правила и институција
Ширење културе- (у различито време различите културе се шириле)

које прате тржишну размену и то на дугим растојањима (Long- distance)
Финансијска тржишта као пример
Ширење капитализма слободног тржишта такође (Joseph S. Nye, Jr.)

0 (Друга велика ера глобализације)
Глобализација 3. 0 (Трећа велика ера глобализације) (Thomas L. Friedman)

рата (1866- постављање трансатлантског кабла)
Била је заснована на палим ценама транспорта (појава пароброда и железнице, мотора са унутрашњим сагоревањем, електричне енергије)
Глобализација 1. 0 је скупила свет од величине “велико” до величине “средње”

заснована на палим ценама телекомуникација и персоналним рачунарима (PC- Computer)
Глобализација 2. 0 је скупила свет од величине “средње” до величине “мало”

подводних и подземних оптичких каблова, ширење употребе PC- рачунара широм света и конвергенција разних софтверских апликација (global work- flow platforms)
Глобализација 3. 0 је скупила свет од величине “мало” до величине “сићушно” (tiny)
(Thomas L. Friedman)

хегемон
Глобализација данас- Сједињене Америчке Државе као хегемон (Niall Ferguson)

у супротним смеровима (од ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ- повећавање глобализма ка ДЕГЛОБАЛИЗАЦИЈИ- смањење глобализма) у исто време

и војна, социјална и околинска глобализација (Joseph S. Nye, Jr.)

и бржа “quicker” – FARTHER, FASTER, DEEPER AND CHEAPER
Глобализација данас је комплекснија него икада пре
Ниске цене транспорта и комуникација као и технолошки напредак се налазе у срцу савремен глобализације

New York, 2003, Fourth Edition
Joseph S. Nye, Robert O. Keohane, Globalization! What’s New, What’s Not and So What?, Foreign Policy, Issue 118, Spring 2000, pp. 104- 119.
Joseph S. Nye, Jr., Paradox of American Power, Oxford University Press, New York, 2002
Robert O. Keohane, Governance in Partially globalized World, in, David Held and Anthony Mcgrew, (Eds.), Governing Globalization- Power, Authority and Global Governance, Polity Press, London, 2002
Dirk Messner, World Society- Structures and Theories, in, Paul Kennedy, Dirk Messner, Franz Nuscheler, (Eds.), Pluto Press, London, 2002, pp. 22- 64.
Graham Evans, Jeffrey Newnham, Penguin Dictionary of International Relations, Penguin Books, London, 1999
Steve Smith, John Baylis, the Globalization of World Politics, Oxford University Press, 2001, Second Edition,
Joseph E. Stiglitz, Globalization and its Discontetnts, Allan Lane, London, 2002
Thomas L. Friedman, Lexus and Olive Tree- Understanding Globalization, Anchor Books, New York, 2000, Expanded and updated Edition
Thomas L. Friedman, Longtitudes and Attitudes, Anchor Books, New York, 2003
Thomas L. Friedman, States of Discord, Foreign Policy, Issue 129, March/ April 2002, pp. 64- 70.
Thomas L. Friedman, The Third Great Era of Globalization, International Herald Tribune, Friday, March 5, 2004,