Ћелијски циклус презентация

Зигот пролази кроз серију од више хиљада деоба при чему настају све ћелије и ткива вишећелијског организма.
Код човека, тај број је око 1014 ћелија.

следеће генерације кроз формирање полних ћелија одвија се кроз деобу МЕЈОЗУ

и припреме ћелије за деобу.
најдужа фаза у животу ћелије

Интерфаза

да циклус ћелије траје 24 часа, митоза би трајала 4, а приод интерфазе 20.

се одвија:
растење ћерке ћелије
диференцијација ћелија
транскрипција DNK, синтеза RNK, синтеза протеина
Најдуже траје
У овој фази сваки хромозом се састоји од једне хроматиде, односно једног молекула DNK.
Код сисарских ћелија ова фаза траје 6-12 сати у зависности од типа ћелије. Неке ћелије остају у овој фази месецима, чак годинама (јајне ћелије)

имао 1 молекул DNK, на крају S-фазе изграђен је од два молекула DNK (две сестринске хроматиде).
У овој фази се одвија и синтеза хистона и дуплирање центриола (од једног настају два пара центриола који се у деоби распоређују на полове ћелије).
Синтетичка фаза траје 6-8 сати.

DNK у ћелији дупло већа него у G1 фази.
Раст се наставља

врсту; ћелија која не достигне одређену величину неће моћи да се подели;
репликација DNK која омогућава да у деоби кћерке ћелије добију међусобно исту количину ДНК, односно исте гене; сестринске хроматиде су, уствари, будући хромозоми кћерки-ћелија које ће настати деобом.

нервне ћелије или, рецимо, еритроцити уласком у Г1 фазу у њој трајно остају. Пошто Г1 фаза истовремено представља читав ћелијски циклус ових ћелија, она се у том случају означава као Г0 фаза. Ћелије које се током целог свог живота налазе у Г0 фази називају се нецикличне ћелије. Оне свој животни век окончавају ћелијским умирањем, а ћелије које имају способност деобе завршавају деобом на нове ћелије.

међусобно једнак број хромозома (обе су диплоидне) и количину DNK, а истовремено имају и једнак број хромозома као мајка-ћелија (2n) од које су настале.
Процес митозе је континуиран али јасно се разликује 5 фаза.

ка половима ћелије
Почиње образовање деобног вретена кога граде микротубуле нанизане једна на другу од центриола ка екватору ћелије 
Дезинтегрише се једрова опна
Jедарца се губе.

за микротубуле растућег деобног вретена
Суперспирализација се наставља, али није потпуна

се пружају од центриола на половима ћелије до хромозома на екватору ћелије)
хромозоми се налазе на екватору ћелије где образују екваторијалну раван
сваки хромозом је, преко кинетохора, повезан концима деобног вретена и са једним и са другим полом ћелије
(пошто је кинетохор паран, један се везује за један, а други за супротни пол ћелије)

се поделио на два нова хромозома.
Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена.
За кретање хроматида ка половима потроши се неколико молекула ATP-a.
Од сваког хромозома једна хроматида одлази на један, а друга на други пол ћелије – тиме се на половима налази подједнак број хроматида.
У људској ћелији, чијих се 46 хромозома поделило на 92 хроматиде, по 46 хроматида (нових хромозома) се налази на сваком полу ћелије.

(деспирализују);
ишчезавају конци деобног вретена;
око хромозома на половима ћелије образује се једрова опна;
образује се једарце;
на екватору ћелије се образује деобна бразда којом се равномерно подели цитоплазма на две кћерке-ћелије (цитокинеза)
кћерке-ћелије имају упола мању количину цитоплазме од мајке-ћелије. Када уђу у интерфазу током периода раста оне ће достићи величину мајке ћелије

гамети.
При томе се једна диплоидна ћелија два пута дели и настају четири хаплоидне ћелије
Гамети имају половину укупног броја хромозома од оног који је карактеристичан за телесне ћелије. То је хаплоидни број n.
У процесу оплођења, мушки и женски гамети се спајају у зигот са 2n хромозома из кога се развија новa јединкa.
Телесне ћелије нове јединке имају диплоидан број хромозома 2n.

број хромозома смањује са диплоидног на хаплоидни број.
Биолошки смисао редукционе деобе – мејозе је одржавање сталног броја хромозома тј. константне количине наследног материјала карактеристичног за врсту.

се дешавају процеси са важним генетичким последицама.
парење хомологих хромозома
одвија се кросинговер.
хромозоме називамо биваленти или тетраде јер садрже 4 хроматиде.

се одвијају неки процеси којих нема у митози.
Дели се на 5 подфаза:
лептотен,
зиготен,
пахитен,
диплотен и
дијакинезис.

па се хромозоми уочавају као кончасте творевине везане својим ктајевима за једрову мембрану. Хромозом се састоји од 2 хроматиде, али су оне приљубљене једна уз другу па се не уочавају.
У зиготену долази до спаривања хомологих хромозома тј. синапси. Пар хомологих хромозома назива се бивалент или тетрада (грч. тетра = четири, зато што сваки бивалент има 4 хроматиде).
У пахитену долази до кросинг-овера (енгл. crossing-over) који представља размену генетичког материјала између несестринских хроматида хомологих хромозома. После извршеног кросинг-овера хромозом из мајчине гарнитуре садржи део очевог хомологог хромозома и обрнуто
У диплотену се хромозоми удаљавају, али се не одвајају потпуно већ остају спојени на местима која се називају хијазме. Хијазме означавају где се вршио кросинг-овер.
У дијакинезису ишчезава једрова опна и једарце.

овојница нестане
Деобно вретено је формирано и парови хомологих хромозома се постављају у екваторијалну раван
Центромере бивалента су оријентисане ка супротним половима

спојеви на хијазмама, хомологи хромозоми се раздвајају и цели хромозоми одлазе на супротне полове ћелије
уочимо разлику у односу на митозу – у анафази митозе долази до поделе хромозома тако да њихове уздужне половине, тј. хроматиде, се раздвајају и одлазе на супротне полове ћелије

Анафаза I

раздвајају независно, мајчински и очински хромозоми се раздвајају у случајним комбинацијама.
Могућ број комбинација за 23 хромозома је 223 тј. више од 8 милиона.
Различитост генетичког материјала који потомци приме од родитеља је и већи због кросинговера.

се једарце
Ствара се нова једрова опна око нових гарнитура хромозома
Јавља се преграда која дели цитоплазму на две ћерке ћелије

у митозу II је хаплоидан
Кључна фаза је анафаза II у којој се ДЕЛЕ центромере и на полове одлазе хроматиде
Коначни резултат су 4 хаплоидне ћерке ћелије, а сваки хромозом има једну хроматиду (1 молекул DNK).

генерацију (родитељи, њихова деца, унуци итд.).
Када се број хромозома у полним ћелијама не би редуковао, дошло би до његовог дуплирања у свакој наредној генерацији. Израчунато је да би код човека, у том случају, на крају десете генерације број хромозома износио 23552.
Сегрегација различитих облика гена (алела) и њихово мешање у кросинговеру
Мешање генетичког материјала раздвајањем хомолога у случајним комбинацијама у анафази I

Разликују се два типа гаметогенезе: сперматогенеза (образовање сперматозоида) и овогенеза (образовање јајне ћелије, овум= јајна ћелија).
При сперматогенези од једне ћелије мејозом постају 4 сперматозоида и сви су функционални (имају способност да оплоде јајну ћелију).
У женском полу од једне ћелије такође настају 4 ћелије, али је само једна од њих функционална – јајна ћелија, док остале три пропадају